U svijetu se poslednjih godina pojavljuje, više nego ikad, takmičenja u streljaštvu i sličnih događaja, na kojima strijelci iskušavaju svoje strijeljačke sposobnosti i mogućnosti svoje opreme na ekstremno velikim udaljenostima. Prije desetak godina se na takmičenjima na području Balkana počelo govoriti o streljaštvu na velikim udaljenostima, naime na oko 1000 metara. Vremenom su takva takmičenja postala sve češća. Strijeljanje na veće udaljenosti se u tom dijelu Evrope izvodi kako u taktičnom stilu tako i na takmičenjima u streljaštvu,vise povezanim sa F-class streljaštvom (Balkanska liga i sl.). Nažalost na našim prostorima još uvijek postoje prilična ograničenja kod streljaštva na udaljenosti većoj od 1000 metara, prije svega zbog malog broja primjerenih strjelišta. Takvih strjelišta, na kojima je moguće streljati na udaljenosti većoj od 1000m i na kojima se održavaju takva takmičenja, je nažalost toliko malo da ih je skoro moguće izbrojati na prste (Skopje – Makedonija, Slišane/Leskovac – Srbija, Manjača – BIH, Bileća – BIH, Grobnik – Hrvatska, Bač – Slovenija, vjerovatno sam još neko strjelište zaboravio). Upravo zbog toga što je na našem prostoru takvih takmičenja i strjeljačkih događaja vrlo malo, Goran Farič i ja smo se odlučili, da odemo na događaj u organizaciji EXLRS.com (extended long range shooting) u obližnju Italiju, tačnije u Livorno, na strjelište streljačkog kluba Skiritai Legacy.
To strjelište je mnogim slovenačkim strijelcima već poznato po taktičarskom takmičenju Skiritai Legacy Extreme, a neki od njih su upravo tu već dostigli zavidno visoke rankinge(Farič, Poll, Žakelj …). Goran i ja smo na taj događaj otišli sa željom da steknemo nova iskustva i vidimo nove trendove u streljaštvu na tako velikim udaljenostima. Razvoj primjerenog oružja i opreme na tom području je poslednjih godina blistav pa smo željeli iz prve ruke saznati, kako se ponašaju novi kalibri, namijenjeni takvom strijeljanju (.375 CT, .408 CT, .416 Barrett) kao i ostala oprema namijenjena za to. Mene je lično još posebno zanimalo, do koje udaljenosti je upotrebljiv kalibar 6.5×47 Lapua, kojeg i sam koristim. Goran je inače već imao iskustva sa strijeljanjem na udeljenostima preko 1000 metara, ja nažalost prilično ograničene. Na događaju je bilo moguće strijeljati na udaljenostima od 350 do 2205 metara.
Organizatori Harry i Pieter se inače u slobodno vrijeme bave strijeljanjem na ekstremnim udaljenostima još od 2005. godine, takođe su svoju aktivnost proširili i na proizvodnju namjenskih metaka za tu vrstu strijeljanja (SSD – Solid Solution Design). Takvi događaji su namijenjeni prikupljanju novih iskustava i djeljenju informacija. Na događaju je učestvovalo približno 50 – 60 takmičara koji su bili razdijeljeni po različitim danima. Strijeljanje se održavalo između 23. i 27.7.2018. na tri lokacije na strjelištu. Prva lokacija je omogućavala strijeljanje na udaljenosti od 350 metara do 780 metara, druga između 560 i 1000 metara i treća između 1669 i 2205 metara. Mete su u svim primjerima bile postavljene na pješčanom naslonu, što se pokazalo kao odlično rješenje. Na pješčanom naslonu je naime vrlo jednostavno vidjeti pogrešne pogotke jer se na mjestu pogotka podigne prašina. S obzirom na moje ograničeno iskustvo sa strijeljanjem na udaljenostima većim od 1000 metara to se pokazalo kao odlična okolnost. Većina meta je opremljena sa svijetlećim detektorom pogotka. U slučaju pravilnog pogotka nad metom bi zasvijetlila crvena lampica , pa je bilo jednostavno odvojiti pogotke od promašaja.
Goran i ja smo za taj streljački događaj pokušali pripremiti što primjereniju opremu, naravno u skladu sa mogućnostima. Koristili smo sledeću opremu : puške Ritter&Stark u kalibru .338 i PSG Walkure u kalibru 6.5×47 (cijev 28 col), dipode Harris i Fortmeier, Protector zadnje zečije uši, spektar Zeiss Victory Diascope 20–75×85, Laserski daljinometar Sig Sauer 2400ABS te streljačke dvoglede Vortex Razor HD gen II 4.5–27×56 i IOR 4–28×50 Recon (oba Mil/MIL). Municiju smo sami punili : 6.5×47 sa mecima Lapua Scenar 123gr in 139gr, .338 LM, sa mecima Scenar 300 gr i Solid Solutions Design .338 Flying Dutchman. Poslednji monolitni meci su se posebno pokazali kao odlični i izuzetno konzistentni. Inače smo se već pred put dobro opremili sa mecima tako da je svaki sa sobom nosio oko 350 – 400 metaka u svakom kalibru.
Prvi dan strijeljanja smo bili u raspoređeni u grupama, jer smo gađali na lokacijama 1 i 2, što je u praksi značilo udaljenosti između 350 i 1000 metara. Posebno smo testirali kombinaciju rada aplikacija Strelok Pro i Lapua balistics na pametnim telefonima i stvarnih pogodaka na različitim udaljenostima. Tako da smo stvarno, koliko je bilo moguće, uskladili djelovanje obe aplikacije, za koje nismo bili u potpunosti sigurni kako će raditi na ekstremnim udaljenostima. Uprkos umjerenom vjetru strijeljanje je prvi dan bilo prilično jednolično, i obojica smo uspjeli gađati praktično bez promašaja. Čak i najmanje 50×60 cm velike mete na 1000 metara nisu bile nikakav problem. Još je najzanimljivije bilo, da je Goran sa samo jednim punjenjem dostigao da ima samo 2.6 mrad pada metka na 650 metara. Naravno to je bilo moguće samo sa mecima SSD Flying Dutchman, koji imaju izlaznu brzinu veću od 1000 m/s.
Drugi dan smo napokon imali priliku probati veće udaljenosti, naime najbliža meta je bila udaljena 1690 metara. Bio sam prilično skeptičan prema kalibru 6.5×47, s obzirom na udaljenost, jer je tada metak već duboko ispod brzine zvuka. Goran je naravno bolje upoznat sa udaljenostima većim od 1000 metara. Prilikom dolaska na treću lokaciju imali smo sreću da sretnemo prijatnu grupu švajcarskih strijelaca, koji su nam pomogli sa skicom strjelišta i izmjerenim udaljenostima. Pokazalo se da je uprkos upotrebi stativa prilično teško izmjeriti tačne udaljenosti sa Sig Sauer-ovim laserskim daljinometrom, međutim sa većim Safran-Vectronix spravama je bilo dosta lakše. Naime većina prisutnih strijelaca je upotrebljavala samo te. Kada smo počeli gađati birali smo posebno periode relativno bez vjetra , što je još uvijek značilo da su meci imali do 7 metara zanosa na udaljenostima većim od 2000 metara. Na moje iznenađenje, pokazalo se da su i 6.5mm meci još uvijek stabilni i na tim ekstremnim udaljenostima. Uprkos tome da balističke aplikacije na telefonu nisu precizno predvidjele pad metka i zanosa po smjeru na tim razdaljinama, uspio sam sa 6.5×47 imati potvrđene pogotke na 1669, 1704, i 1874 metra. Mete su bile veličine 1×1 metar. Goran je, očekivano, sa .338 LM bio mnogo bolji i imao cijeli niz pogodaka i na 2204 metra na meti veličine 1×1 metar. Obojica smo imali teškoće sa ograničenom elevacijom streljačkih dvogleda i većinu popravki smo uzeli u obzir preko namjenskog krsta. Na 1874 metra imao je 6.5×47 Lapua sa 123g metkom približno 30 mrad pada i približno 3.5 mrad zanosa u lijevo.
Ovo iskustvo je za obojicu bilo vrlo dobro, posebno je smo stekli dosta novih iskustava. Gađanje na ekstremno velikim udaljenostima posebno privlači strijelce, koji nisu strogo taktički usmjereni. Kažu da je taj sport sličan golfu, i da je za prave muškarce, a to je tačno. Izuzetno je zanimljiva i koordinacija između strijelaca i posmatrača, jer posmatrači preko spektra uočavaju više uzastopnih pogodaka i očitavaju pad i zanose metka po smjeru. Zatim te informacije prenesu strijelcu i obično umjesto njega izračunaju sve korekcije.Takođe je bilo izuzetno zanimljivo vidjeti neke preovladavajuće komade opreme. Zbog profesionalne deformacije sam posebnu pažnju obratio na streljačke dvoglede, koje su koristili ostali strijelci. Najčešći je definitivno Hensoldt 3.5–26×56, koji ima 40 mrad elevacije. U puno manjem broju slijede ga Kahles K624i i Vortex Razor HD 4.5–27×56. Zanimljiva je činjenica, da su S&B dvogledi bili izuzetak , a ja sam bio jedini sa IOR-em. Što se pušaka tiče, najčešće su bile Ritter&Stark, Ashbury Precision, Accuracy International i Sako TRG. Laserski daljinometri su u velikoj većini bili proizvodi proizvođača Safran-Vectronix, spektri su skoro bez izuzetka bili marke Hendsoldt sa ugrađenim namjenskim krstom za ocjenjivanje korekcije. Zanimljivo je bilo i saznanje da se bolje ponašaju kalibri, kao što su .375 CT in .416 Barrett, kao i svi obični kalibri uključujući i .338 LM. Takođe je bilo zanimljivo da je dosta strijelaca koristilo puške u kalibru .300 RUM i bez problema postizali pogotke i na 2204 metra.
Goran i ja se već radujemo sledećem takvom događaju u treniramo koordinaciju, koju koriste ostali strijelci:
Posmatrač : provjerii paralaksu / check parallax
Strijelac : paralaksa namještena / parallax set
Posmatrač : posmatrač spreman / spotter ready
Strijelac : strijelac spreman / shooter ready
Posmatrač : šalji / SEND IT!
Strijelac : bang /
Posmatrač : pri pogotku (čisto uživanje), pri promašaju (nema uživanja, korekcija) / pure joy 😊, no joy ☹
//
У свијету се последњих година појављује, више него икад, такмичења у стрељаштву и сличних догађаја, на којима стријелци искушавају своје стријељачке спосоbности и могућности своје опреме на екстремно великим удаљеностима. Прије десетак година се на такмичењима на подручју Балкана почело говорити о стрељаштву на великим удаљеностима, наиме на око 1000 метара. Временом су таква такмичења постала све чешћа. Стријељање на веће удаљености се у том дијелу Европе изводи како у тактичном стилу тако и на такмичењима у стрељаштву,висе повезаним са Ф-цласс стрељаштвом (Балканска лига и сл.). Нажалост на нашим просторима још увијек постоје прилична ограничења код стрељаштва на удаљености већој од 1000 метара, прије свега зbог малог bроја примјерених стрјелишта. Таквих стрјелишта, на којима је могуће стрељати на удаљености већој од 1000м и на којима се одржавају таква такмичења, је нажалост толико мало да их је скоро могуће изbројати на прсте (Скопје – Македонија, Слишане/Лесковац – Срbија, Мањача – БИХ, Билећа – БИХ, Гроbник – Хрватска, Бач – Словенија, вјероватно сам још неко стрјелиште заbоравио). Управо зbог тога што је на нашем простору таквих такмичења и стрјељачких догађаја врло мало, Горан Фарич и ја смо се одлучили, да одемо на догађај у организацији ЕКсЛРС.цом (екстендед лонг ранге шоотинг) у оbлижњу Италију, тачније у Ливорно, на стрјелиште стрељачког клуbа Скиритаи Легацy.
То стрјелиште је многим словеначким стријелцима већ познато по тактичарском такмичењу Скиритаи Легацy Екстреме, а неки од њих су управо ту већ достигли завидно високе ранкинге(Фарич, Полл, Жакељ …). Горан и ја смо на тај догађај отишли са жељом да стекнемо нова искуства и видимо нове трендове у стрељаштву на тако великим удаљеностима. Развој примјереног оружја и опреме на том подручју је последњих година bлистав па смо жељели из прве руке сазнати, како се понашају нови калиbри, намијењени таквом стријељању (.375 ЦТ, .408 ЦТ, .416 Барретт) као и остала опрема намијењена за то. Мене је лично још посеbно занимало, до које удаљености је употреbљив калиbар 6.5кс47 Лапуа, којег и сам користим. Горан је иначе већ имао искуства са стријељањем на удељеностима преко 1000 метара, ја нажалост прилично ограничене. На догађају је bило могуће стријељати на удаљеностима од 350 до 2205 метара.
Организатори Харрy и Пиетер се иначе у слоbодно вријеме bаве стријељањем на екстремним удаљеностима још од 2005. године, такође су своју активност проширили и на производњу намјенских метака за ту врсту стријељања (ССД – Солид Солутион Десигн). Такви догађаји су намијењени прикупљању нових искустава и ђељењу информација. На догађају је учествовало приbлижно 50 – 60 такмичара који су bили раздијељени по различитим данима. Стријељање се одржавало између 23. и 27.7.2018. на три локације на стрјелишту. Прва локација је омогућавала стријељање на удаљености од 350 метара до 780 метара, друга између 560 и 1000 метара и трећа између 1669 и 2205 метара. Мете су у свим примјерима bиле постављене на пјешчаном наслону, што се показало као одлично рјешење. На пјешчаном наслону је наиме врло једноставно виђети погрешне поготке јер се на мјесту поготка подигне прашина. С оbзиром на моје ограничено искуство са стријељањем на удаљеностима већим од 1000 метара то се показало као одлична околност. Већина мета је опремљена са свијетлећим детектором поготка. У случају правилног поготка над метом bи засвијетлила црвена лампица , па је bило једноставно одвојити поготке од промашаја.
Горан и ја смо за тај стрељачки догађај покушали припремити што примјеренију опрему, наравно у складу са могућностима. Користили смо следећу опрему : пушке Риттер&Старк у калиbру .338 и ПСГ Wалкуре у калиbру 6.5кс47 (цијев 28 цол), диподе Харрис и Фортмеиер, Протецтор задње зечије уши, спектар Зеисс Вицторy Диасцопе 20–75кс85, Ласерски даљинометар Сиг Сауер 2400АБС те стрељачке двогледе Вортекс Разор ХД ген ИИ 4.5–27кс56 и ИОР 4–28кс50 Рецон (оbа Мил/МИЛ). Муницију смо сами пунили : 6.5кс47 са мецима Лапуа Сценар 123гр ин 139гр, .338 ЛМ, са мецима Сценар 300 гр и Солид Солутионс Десигн .338 Флyинг Дутчман. Последњи монолитни меци су се посеbно показали као одлични и изузетно конзистентни. Иначе смо се већ пред пут доbро опремили са мецима тако да је сваки са соbом носио око 350 – 400 метака у сваком калиbру.
Први дан стријељања смо bили у распоређени у групама, јер смо гађали на локацијама 1 и 2, што је у пракси значило удаљености између 350 и 1000 метара. Посеbно смо тестирали комbинацију рада апликација Стрелок Про и Лапуа bалистицс на паметним телефонима и стварних погодака на различитим удаљеностима. Тако да смо стварно, колико је bило могуће, ускладили ђеловање оbе апликације, за које нисмо bили у потпуности сигурни како ће радити на екстремним удаљеностима. Упркос умјереном вјетру стријељање је први дан bило прилично једнолично, и оbојица смо успјели гађати практично bез промашаја. Чак и најмање 50кс60 цм велике мете на 1000 метара нису bиле никакав проbлем. Још је најзанимљивије bило, да је Горан са само једним пуњењем достигао да има само 2.6 мрад пада метка на 650 метара. Наравно то је bило могуће само са мецима ССД Флyинг Дутчман, који имају излазну bрзину већу од 1000 м/с.
Други дан смо напокон имали прилику проbати веће удаљености, наиме најbлижа мета је bила удаљена 1690 метара. Био сам прилично скептичан према калиbру 6.5кс47, с оbзиром на удаљеност, јер је тада метак већ дуbоко испод bрзине звука. Горан је наравно bоље упознат са удаљеностима већим од 1000 метара. Приликом доласка на трећу локацију имали смо срећу да сретнемо пријатну групу швајцарских стријелаца, који су нам помогли са скицом стрјелишта и измјереним удаљеностима. Показало се да је упркос употреbи статива прилично тешко измјерити тачне удаљености са Сиг Сауер-овим ласерским даљинометром, међутим са већим Сафран-Вецтроникс справама је bило доста лакше. Наиме већина присутних стријелаца је употреbљавала само те. Када смо почели гађати bирали смо посеbно периоде релативно bез вјетра , што је још увијек значило да су меци имали до 7 метара заноса на удаљеностима већим од 2000 метара. На моје изненађење, показало се да су и 6.5мм меци још увијек стаbилни и на тим екстремним удаљеностима. Упркос томе да bалистичке апликације на телефону нису прецизно предвиђеле пад метка и заноса по смјеру на тим раздаљинама, успио сам са 6.5кс47 имати потврђене поготке на 1669, 1704, и 1874 метра. Мете су bиле величине 1кс1 метар. Горан је, очекивано, са .338 ЛМ bио много bољи и имао цијели низ погодака и на 2204 метра на мети величине 1кс1 метар. Оbојица смо имали тешкоће са ограниченом елевацијом стрељачких двогледа и већину поправки смо узели у оbзир преко намјенског крста. На 1874 метра имао је 6.5кс47 Лапуа са 123г метком приbлижно 30 мрад пада и приbлижно 3.5 мрад заноса у лијево.
Ово искуство је за оbојицу bило врло доbро, посеbно је смо стекли доста нових искустава. Гађање на екстремно великим удаљеностима посеbно привлачи стријелце, који нису строго тактички усмјерени. Кажу да је тај спорт сличан голфу, и да је за праве мушкарце, а то је тачно. Изузетно је занимљива и координација између стријелаца и посматрача, јер посматрачи преко спектра уочавају више узастопних погодака и очитавају пад и заносе метка по смјеру. Затим те информације пренесу стријелцу и оbично умјесто њега израчунају све корекције.Такође је bило изузетно занимљиво виђети неке преовладавајуће комаде опреме. Зbог професионалне деформације сам посеbну пажњу оbратио на стрељачке двогледе, које су користили остали стријелци. Најчешћи је дефинитивно Хенсолдт 3.5–26кс56, који има 40 мрад елевације. У пуно мањем bроју слиједе га Кахлес К624и и Вортекс Разор ХД 4.5–27кс56. Занимљива је чињеница, да су С&Б двогледи bили изузетак , а ја сам bио једини са ИОР-ем. Што се пушака тиче, најчешће су bиле Риттер&Старк, Ашbурy Прецисион, Аццурацy Интернатионал и Сако ТРГ. Ласерски даљинометри су у великој већини bили производи произвођача Сафран-Вецтроникс, спектри су скоро bез изузетка bили марке Хендсолдт са уграђеним намјенским крстом за оћењивање корекције. Занимљиво је bило и сазнање да се bоље понашају калиbри, као што су .375 ЦТ ин .416 Барретт, као и сви оbични калиbри укључујући и .338 ЛМ. Такође је bило занимљиво да је доста стријелаца користило пушке у калиbру .300 РУМ и bез проbлема постизали поготке и на 2204 метра.
Горан и ја се већ радујемо следећем таквом догађају у тренирамо координацију, коју користе остали стријелци:
Посматрач : провјерии паралаксу / чецк параллакс
Стријелац : паралакса намјештена / параллакс сет
Посматрач : посматрач спреман / споттер реадy
Стријелац : стријелац спреман / шоотер реадy
Посматрач : шаљи / СЕНД ИТ!
Стријелац : bанг /
Посматрач : при поготку (чисто уживање), при промашају (нема уживања, корекција) / пуре јоy 😊, но јоy ☹
Avtor: Teodor Štimec