Extended Long Range Shooting Livorno (Italija, Long Range)

**************

Hrvatski

Zadnjih godina se na svijetu pojavljuje sve više streljačkih natjecanja i događaja na kojima streljači testiraju svoje streljačke sposobnosti i mogućnosti svoje opreme na ekstremno dugim udaljenostima. Na natjecanjima na području Balkana se je u zadnjih desetak godina počelo govoriti o gađanju na veće udaljenosti do oko 1000 metara. S vremenom je takav tip natjecanja postao sve češći. Gađanje na veće udaljenosti se inače u ovom dijelu izvodi u taktičnom stilu i na streljačkim natjecanjima više povezanih s F-class gađanjem (kao što su Balkanska liga i slična natjecanja). Nažalost, na našim je područjima još uvijek mnogo ograničenja kod gađanja na veće udaljenosti i to ponajprije zbog manjka primjerenih gađališta. Takvih gađališta gdje je moguće gađati na udaljenostima većima od 1000 metara i gdje se organiziraju takva natjecanja je tako malo da ih je skoro moguće prebrojati na prste dvije ruke (Skopje – Makedonija, Slišane/Leskovac – Srbija, Manjača – BIH, Bileča – BIH, Grobnik – Hrvatska, Bač – Slovenija, i možda još neko, koje sam zaboravio spomenuti). Upravo iz tog razloga smo Goran Farič i ja odlučili otići na događaj u organizaciji EXLRS.com (extended long range shooting) u Livorno u susjednoj Italiji na gađalište streljačkog kluba Skiritai Legacy.

To gađalište je mnogim slovenskim streljačima već dobro poznato po taktičnom natjecanju Skiritai Legacy Extreme i neki među njima su ovdje već dosezali zavidljivo visoke rezultate (Farič, Poll, Žakelj …). Goran i ja smo išli na taj događaj ponajprije sa željom za skupljanjem novih iskustava i upoznavanjem novih trendova u gađanju na tako velikoj udaljenosti. Razvoj prikladnog oružja i opreme na tom području je zadnjih godina bio jako hitar te smo željeli iz prve ruke saznati kako se ponašaju noviji kalibri namijenjeni takvom gađanju (.375 CT, .408 CT, .416 Barrett) i ostala namjenska oprema. Mene je zanimalo i do koje udaljenosti je upotrebljiv kalibar 6.5×47 Lapua, kojeg osobno upotrebljavam. Goran je već imao mnogo prethodnog iskustva s gađanjem na udaljenostima većima od 1000 metara, dok su moja iskustva nažalost prilično mala. Na događaju je bilo moguće gađati na udaljenosti od 350 do 2205 metara.

Organizatori Harry i Pieter se u slobodno vrijeme bave s gađanjem na ekstremne udaljenosti još od 2005. godine, a svoje djelovanje su raširili i na proizvodnju namjenskih metaka za gađanje tog tipa (SSD – Solid Solution Design). Takvi događaji su namijenjeni upravo skupljanju novih iskustava i dijeljenju informacija. Sudionika na gađanju je bilo oko 50–60, a bili su razdijeljeni po danima. Gađanje se je odvijalo između 23. i 27. 7. 2018 na tri lokacije na gađalištu. Na prvoj lokaciji je bilo moguće gađanje od 350 metara do 780 metara, na drugoj između 560 i 1000 metara i na trećoj između 1669 in 2205 metara. Mete su bile u svim primjerima namještene na pješčanoj kosini, što se je iskazalo kao odličan potez. Naime, na pješčanoj kosini je jako jednostavno vidjeti promašene pucnje jer se na mjestu udarca digne prah. Glede na moja ograničena iskustva s gađanjem na udaljenosti većima od 1000 metara se je to pokazalo kao odlična okolnost. Većina meta je bila opremljena sa svjetlećim detektorom pogotka. U slučaju pogotka je nad metom zasvijetlilo crveno svijetlo i tako je bilo jednostavno raspoznati pogotke od promašaja.

Goran i ja smo se za taj streljački događaj pokušali, u skladu s mogućnostima, opremiti s čim prikladnijom opremom. Upotrijebili smo sljedeću opremu: puške Ritter&Stark u kalibru .338 i PSG Walkure u kalibru 6.5×47 (cijev 28 cola), dipode Harris i Fortmeier, zadnji naslon (tzv. zečje uši) Protector, spektiv Zeiss Victory Diascope 20–75×85, laserski daljinomjer Sig Sauer 2400ABS te streljački dalekozor Vortex Razor HD gen II 4.5–27×56 in IOR 4–28×50 Recon (oba Mil/MIL). Streljivo smo punili sami: 6.5×47 s metcima Lapua Scenar 123gr i 139gr, a .338 LM s metcima Scenar 300 gr i Solid Solutions Design .338 Flying Dutchman. Potonji monolitni metci su se pokazali kao izvrstni i iznimno konzistentni. Već pred samo putovanje smo se dobro opremili s metcima, u svakom kalibru oko 350–400.

Prvi dan gađanja smo bili postavljeni u skupinu gdje se je gađalo na lokaciji 1 in 2, tj. na daljine između 350 i 1000 metara. Testirali smo ponajprije kombinaciju djelovanja aplikacija Strelok Pro i Lapua balistics na pametnim telefonima te stvarnih pogodaka na različitim udaljenostima. Tako smo stvarno uspjeli, koliko je to bilo moguće, uskladiti djelovanje obiju aplikacija za koje nismo bili potpuno sigurni kako će raditi na ekstremnim udaljenostima. Usprkos umjerenom vjetru, gađanje prvoga dana je bilo dosta jednolično. Naime, oboje smo gađali praktički bez promašaja. Čak i najmanje mete 50×60 cm na 1000 metara nisu bile problem. Najzanimljivije je bilo to da je Goran s jednim punjenjem dosegao samo 2.6 Mrad pada zrna na 650 metara. To je naravno bilo moguće samo s metkom SSD Flying Dutchman, koji ima izlaznu brzinu veću od 1000 m/s.

Drugoga dana smo konačno dobili mogućnost testirati svoje sposobnosti na veće udaljenosti, kada je najbliža meta bila udaljena velikih 1690 metara. Ja sam bio dosta skeptičan oko toga kako će na takvoj udaljenosti funkcionirati kalibar 6.5×47, jer je tada zrno već duboko ispod brzine zvuka. Goran se je naravno mnogo više veselio daljinama većim od 2000 metara. Po dolasku na treću lokaciju smo sretno naletjeli na ljubaznu skupinu švicarskih streljača koji su nam pomagali sa skicom gađališta i izmjerenim udaljenostima. Naime, pokazalo se je da je usprkos upotrebi stativa jako teško izmjeriti točne udaljenosti sa Sig Sauerovim laserskim daljinomjerom, dok je s većim Safran-Vectronix napravama (koje je većina prisutnih streljača upotrebljavala) to mnogo lakše. Na samom početku gađanja smo birali razdoblja kada je bilo jako malo vjetra, što je svejedno značilo da su zrna skretala s putanje i do 7 metara na udaljenostima većima od 2000 metara. Na moje iznenađenje, pokazalo se je da su i 6.5mm zrna još uvijek stabilna na tim ekstremnim udaljenostima. Usprkos tome da balističke aplikacije na telefonu nisu precizno predvidjele pad zrna i skretanje s putanje na tim udaljenostima, uspio sam sa 6.5×47 imati potvrđene pogotke na 1669, 1704 in 1874 metara. Mete su bile veličine 1×1 metar. Goran je bio očekivano mnogo bolji s .338 LM te je imao cijeli niz pogodaka i na 2204 metara na meti veličine 1×1 metar. Oboje smo imali poteškoće s ograničenom evalvacijom u streljačkim dvogledima i većinu ispravaka smo izveli preko križa u ciljniku. Na 1874 metara je imala 6.5×47 Lapua s 123gr zrnom približno 30 Mrad pada i približno 3.5 Mrad skretanja u lijevo.

I Goran i ja smo na ovom natjecanju pridobili mnogo novih iskustava. Gađanje na ekstremno duge udaljenosti privlači ponajprije streljače koji nisu strogo taktički usmjereni. Izreka, da je ovaj sport kao golf ali za prave muškarce, je istinita. Jako zanimljiva je i koordinacija između streljača i promatrača jer potonji kroz objektiv promatraju više pucnjeva u nizu i očitavaju padove te skretanja s putanje. Potom te informacije prenesu streljaču i obično umjesto njega izračunaju sve korekcije. Isto tako zanimljivo je bilo vidjeti neke prevladavajuće dijelove opreme. Zbog profesionalne deformacije sam bio posebno pozoran na streljačke dalekozore koje streljači upotrebljavaju. Daleko najčešći je Hensoldt 3.5–26×56, koji ima čak 40 Mrad elevacije. U mnogo manjem broju ga slijede Kahles K624i i Vortex Razor HD 4.5–27×56. Zanimljiva je bila činjenica da je bilo dalekozora S&B samo nekoliko, a IOR dalekozor sam imao jedino ja. Što se tiče pušaka, najčešće su bile Ritter&Stark, Ashbury Precision, Accuracy International i Sako TRG. Laserski daljinomjeri su bili u velikoj većini od proizvođača Safran-Vectronix, a objektivi skoro bez iznimke Hensoldt s ugrađenim ciljnim križem za ocjenjivanje ispravaka. Zanimljiva spoznaja je bila i to koliko bolje se ponašaju kalibri, kao što su .375 CT i .416 Barrett, od svih običajnih kalibara, uključujući .338 LM. Kao zanimljivost treba spomenuti i to da je veliki broj streljača upotrebljavao puške u kalibru .300 RUM i bez problema dosezao pogotke i na 2204 metara.

Goran i ja se već veselimo sljedećem takvom događaju i treniramo koordinaciju koju upotrebljavaju ostali streljači: 😊

Promatrač: provjeri paralaksu / check parallax
Streljač: paralaksa postavljena / parallax set
Promatrač: promatrač spreman / spotter ready
Streljač: streljaš spreman / shooter ready
Promatrač: pošalji / SEND IT!
Streljač: bang /
Promatrač: pri pogotku (čisti užitak), pri promašaju (nema užitka, korekcija) / pure joy 😊, no joy 

**************

Srpski

U svijetu se poslednjih godina pojavljuje, više nego ikad, takmičenja u streljaštvu i sličnih događaja, na kojima strijelci iskušavaju svoje strijeljačke sposobnosti i mogućnosti svoje opreme na ekstremno velikim udaljenostima. Prije desetak godina se na takmičenjima na području Balkana počelo govoriti o streljaštvu na velikim udaljenostima, naime na oko 1000 metara. Vremenom su takva takmičenja postala sve češća. Strijeljanje na veće udaljenosti se u tom dijelu Evrope izvodi kako u taktičnom stilu tako i na takmičenjima u streljaštvu,vise povezanim sa F-class streljaštvom (Balkanska liga i sl.). Nažalost na našim prostorima još uvijek postoje prilična ograničenja kod streljaštva na udaljenosti većoj od 1000 metara, prije svega zbog malog broja primjerenih strjelišta. Takvih strjelišta, na kojima je moguće streljati na udaljenosti većoj od 1000m i na kojima se održavaju takva takmičenja, je nažalost toliko malo da ih je skoro moguće izbrojati na prste (Skopje – Makedonija, Slišane/Leskovac – Srbija, Manjača – BIH, Bileća – BIH, Grobnik – Hrvatska, Bač – Slovenija, vjerovatno sam još neko strjelište zaboravio). Upravo zbog toga što je na našem prostoru takvih takmičenja i strjeljačkih događaja vrlo malo, Goran Farič i ja smo se odlučili, da odemo na događaj u organizaciji EXLRS.com (extended long range shooting) u obližnju Italiju, tačnije u Livorno, na strjelište streljačkog kluba Skiritai Legacy.

To strjelište je mnogim slovenačkim strijelcima već poznato po taktičarskom takmičenju Skiritai Legacy Extreme, a neki od njih su upravo tu već dostigli zavidno visoke rankinge(Farič, Poll, Žakelj …). Goran i ja smo na taj događaj otišli sa željom da steknemo nova iskustva i vidimo nove trendove u streljaštvu na tako velikim udaljenostima. Razvoj primjerenog oružja i opreme na tom području je poslednjih godina blistav pa smo željeli iz prve ruke saznati, kako se ponašaju novi kalibri, namijenjeni takvom strijeljanju (.375 CT, .408 CT, .416 Barrett) kao i ostala oprema namijenjena za to. Mene je lično još posebno zanimalo, do koje udaljenosti je upotrebljiv kalibar 6.5×47 Lapua, kojeg i sam koristim. Goran je inače već imao iskustva sa strijeljanjem na udeljenostima preko 1000 metara, ja nažalost prilično ograničene. Na događaju je bilo moguće strijeljati na udaljenostima od 350 do 2205 metara.

Organizatori Harry i Pieter se inače u slobodno vrijeme bave strijeljanjem na ekstremnim udaljenostima još od 2005. godine, takođe su svoju aktivnost proširili i na proizvodnju namjenskih metaka za tu vrstu strijeljanja (SSD – Solid Solution Design). Takvi događaji su namijenjeni prikupljanju novih iskustava i djeljenju informacija. Na događaju je učestvovalo približno 50 – 60 takmičara koji su bili razdijeljeni po različitim danima. Strijeljanje se održavalo između 23. i 27.7.2018. na tri lokacije na strjelištu. Prva lokacija je omogućavala strijeljanje na udaljenosti od 350 metara do 780 metara, druga između 560 i 1000 metara i treća između 1669 i 2205 metara. Mete su u svim primjerima bile postavljene na pješčanom naslonu, što se pokazalo kao odlično rješenje. Na pješčanom naslonu je naime vrlo jednostavno vidjeti pogrešne pogotke jer se na mjestu pogotka podigne prašina. S obzirom na moje ograničeno iskustvo sa strijeljanjem na udaljenostima većim od 1000 metara to se pokazalo kao odlična okolnost. Većina meta je opremljena sa svijetlećim detektorom pogotka. U slučaju pravilnog pogotka nad metom bi zasvijetlila crvena lampica , pa je bilo jednostavno odvojiti pogotke od promašaja.

Goran i ja smo za taj streljački događaj pokušali pripremiti što primjereniju opremu, naravno u skladu sa mogućnostima. Koristili smo sledeću opremu : puške Ritter&Stark u kalibru .338 i PSG Walkure u kalibru 6.5×47 (cijev 28 col), dipode Harris i Fortmeier, Protector zadnje zečije uši, spektar Zeiss Victory Diascope 20–75×85, Laserski daljinometar Sig Sauer 2400ABS te streljačke dvoglede Vortex Razor HD gen II 4.5–27×56 i IOR 4–28×50 Recon (oba Mil/MIL). Municiju smo sami punili : 6.5×47 sa mecima Lapua Scenar 123gr in 139gr, .338 LM, sa mecima Scenar 300 gr i Solid Solutions Design .338 Flying Dutchman. Poslednji monolitni meci su se posebno pokazali kao odlični i izuzetno konzistentni. Inače smo se već pred put dobro opremili sa mecima tako da je svaki sa sobom nosio oko 350 – 400 metaka u svakom kalibru.

Prvi dan strijeljanja smo bili u raspoređeni u grupama, jer smo gađali na lokacijama 1 i 2, što je u praksi značilo udaljenosti između 350 i 1000 metara. Posebno smo testirali kombinaciju rada aplikacija Strelok Pro i Lapua balistics na pametnim telefonima i stvarnih pogodaka na različitim udaljenostima. Tako da smo stvarno, koliko je bilo moguće, uskladili djelovanje obe aplikacije, za koje nismo bili u potpunosti sigurni kako će raditi na ekstremnim udaljenostima. Uprkos umjerenom vjetru strijeljanje je prvi dan bilo prilično jednolično, i obojica smo uspjeli gađati praktično bez promašaja. Čak i najmanje 50×60 cm velike mete na 1000 metara nisu bile nikakav problem. Još je najzanimljivije bilo, da je Goran sa samo jednim punjenjem dostigao da ima samo 2.6 mrad pada metka na 650 metara. Naravno to je bilo moguće samo sa mecima SSD Flying Dutchman, koji imaju izlaznu brzinu veću od 1000 m/s.

Drugi dan smo napokon imali priliku probati veće udaljenosti, naime najbliža meta je bila udaljena 1690 metara. Bio sam prilično skeptičan prema kalibru 6.5×47, s obzirom na udaljenost, jer je tada metak već duboko ispod brzine zvuka. Goran je naravno bolje upoznat sa udaljenostima većim od 1000 metara. Prilikom dolaska na treću lokaciju imali smo sreću da sretnemo prijatnu grupu švajcarskih strijelaca, koji su nam pomogli sa skicom strjelišta i izmjerenim udaljenostima. Pokazalo se da je uprkos upotrebi stativa prilično teško izmjeriti tačne udaljenosti sa Sig Sauer-ovim laserskim daljinometrom, međutim sa većim Safran-Vectronix spravama je bilo dosta lakše. Naime većina prisutnih strijelaca je upotrebljavala samo te. Kada smo počeli gađati birali smo posebno periode relativno bez vjetra , što je još uvijek značilo da su meci imali do 7 metara zanosa na udaljenostima većim od 2000 metara. Na moje iznenađenje, pokazalo se da su i 6.5mm meci još uvijek stabilni i na tim ekstremnim udaljenostima. Uprkos tome da balističke aplikacije na telefonu nisu precizno predvidjele pad metka i zanosa po smjeru na tim razdaljinama, uspio sam sa 6.5×47 imati potvrđene pogotke na 1669, 1704, i 1874 metra. Mete su bile veličine 1×1 metar. Goran je, očekivano, sa .338 LM bio mnogo bolji i imao cijeli niz pogodaka i na 2204 metra na meti veličine 1×1 metar. Obojica smo imali teškoće sa ograničenom elevacijom streljačkih dvogleda i većinu popravki smo uzeli u obzir preko namjenskog krsta. Na 1874 metra imao je 6.5×47 Lapua sa 123g metkom približno 30 mrad pada i približno 3.5 mrad zanosa u lijevo.

Ovo iskustvo je za obojicu bilo vrlo dobro, posebno je smo stekli dosta novih iskustava. Gađanje na ekstremno velikim udaljenostima posebno privlači strijelce, koji nisu strogo taktički usmjereni. Kažu da je taj sport sličan golfu, i da je za prave muškarce, a to je tačno. Izuzetno je zanimljiva i koordinacija između strijelaca i posmatrača, jer posmatrači preko spektra uočavaju više uzastopnih pogodaka i očitavaju pad i zanose metka po smjeru. Zatim te informacije prenesu strijelcu i obično umjesto njega izračunaju sve korekcije.Takođe je bilo izuzetno zanimljivo vidjeti neke preovladavajuće komade opreme. Zbog profesionalne deformacije sam posebnu pažnju obratio na streljačke dvoglede, koje su koristili ostali strijelci. Najčešći je definitivno Hensoldt 3.5–26×56, koji ima 40 mrad elevacije. U puno manjem broju slijede ga Kahles K624i i Vortex Razor HD 4.5–27×56. Zanimljiva je činjenica, da su S&B dvogledi bili izuzetak , a ja sam bio jedini sa IOR-em. Što se pušaka tiče, najčešće su bile Ritter&Stark, Ashbury Precision, Accuracy International i Sako TRG. Laserski daljinometri su u velikoj većini bili proizvodi proizvođača Safran-Vectronix, spektri su skoro bez izuzetka bili marke Hendsoldt sa ugrađenim namjenskim krstom za ocjenjivanje korekcije. Zanimljivo je bilo i saznanje da se bolje ponašaju kalibri, kao što su .375 CT in .416 Barrett, kao i svi obični kalibri uključujući i .338 LM. Takođe je bilo zanimljivo da je dosta strijelaca koristilo puške u kalibru .300 RUM i bez problema postizali pogotke i na 2204 metra.

Goran i ja se već radujemo sledećem takvom događaju u treniramo koordinaciju, koju koriste ostali strijelci:

Posmatrač : provjerii paralaksu / check parallax
Strijelac : paralaksa namještena / parallax set
Posmatrač : posmatrač spreman / spotter ready
Strijelac : strijelac spreman / shooter ready
Posmatrač : šalji / SEND IT!
Strijelac : bang /
Posmatrač : pri pogotku (čisto uživanje), pri promašaju (nema uživanja, korekcija) / pure joy 😊, no joy 

**************

Српски

У свијету се последњих година појављује, више него икад, такмичења у стрељаштву и сличних догађаја, на којима стријелци искушавају своје стријељачке спосоbности и могућности своје опреме на екстремно великим удаљеностима. Прије десетак година се на такмичењима на подручју Балкана почело говорити о стрељаштву на великим удаљеностима, наиме на око 1000 метара. Временом су таква такмичења постала све чешћа. Стријељање на веће удаљености се у том дијелу Европе изводи како у тактичном стилу тако и на такмичењима у стрељаштву,висе повезаним са Ф-цласс стрељаштвом (Балканска лига и сл.). Нажалост на нашим просторима још увијек постоје прилична ограничења код стрељаштва на удаљености већој од 1000 метара, прије свега зbог малог bроја примјерених стрјелишта. Таквих стрјелишта, на којима је могуће стрељати на удаљености већој од 1000м и на којима се одржавају таква такмичења, је нажалост толико мало да их је скоро могуће изbројати на прсте (Скопје – Македонија, Слишане/Лесковац – Срbија, Мањача – БИХ, Билећа – БИХ, Гроbник – Хрватска, Бач – Словенија, вјероватно сам још неко стрјелиште заbоравио). Управо зbог тога што је на нашем простору таквих такмичења и стрјељачких догађаја врло мало, Горан Фарич и ја смо се одлучили, да одемо на догађај у организацији ЕКсЛРС.цом (екстендед лонг ранге шоотинг) у оbлижњу Италију, тачније у Ливорно, на стрјелиште стрељачког клуbа Скиритаи Легацy.

То стрјелиште је многим словеначким стријелцима већ познато по тактичарском такмичењу Скиритаи Легацy Екстреме, а неки од њих су управо ту већ достигли завидно високе ранкинге(Фарич, Полл, Жакељ …). Горан и ја смо на тај догађај отишли са жељом да стекнемо нова искуства и видимо нове трендове у стрељаштву на тако великим удаљеностима. Развој примјереног оружја и опреме на том подручју је последњих година bлистав па смо жељели из прве руке сазнати, како се понашају нови калиbри, намијењени таквом стријељању (.375 ЦТ, .408 ЦТ, .416 Барретт) као и остала опрема намијењена за то. Мене је лично још посеbно занимало, до које удаљености је употреbљив калиbар 6.5кс47 Лапуа, којег и сам користим. Горан је иначе већ имао искуства са стријељањем на удељеностима преко 1000 метара, ја нажалост прилично ограничене. На догађају је bило могуће стријељати на удаљеностима од 350 до 2205 метара.

Организатори Харрy и Пиетер се иначе у слоbодно вријеме bаве стријељањем на екстремним удаљеностима још од 2005. године, такође су своју активност проширили и на производњу намјенских метака за ту врсту стријељања (ССД – Солид Солутион Десигн). Такви догађаји су намијењени прикупљању нових искустава и ђељењу информација. На догађају је учествовало приbлижно 50 – 60 такмичара који су bили раздијељени по различитим данима. Стријељање се одржавало између 23. и 27.7.2018. на три локације на стрјелишту. Прва локација је омогућавала стријељање на удаљености од 350 метара до 780 метара, друга између 560 и 1000 метара и трећа између 1669 и 2205 метара. Мете су у свим примјерима bиле постављене на пјешчаном наслону, што се показало као одлично рјешење. На пјешчаном наслону је наиме врло једноставно виђети погрешне поготке јер се на мјесту поготка подигне прашина. С оbзиром на моје ограничено искуство са стријељањем на удаљеностима већим од 1000 метара то се показало као одлична околност. Већина мета је опремљена са свијетлећим детектором поготка. У случају правилног поготка над метом bи засвијетлила црвена лампица , па је bило једноставно одвојити поготке од промашаја.

Горан и ја смо за тај стрељачки догађај покушали припремити што примјеренију опрему, наравно у складу са могућностима. Користили смо следећу опрему : пушке Риттер&Старк у калиbру .338 и ПСГ Wалкуре у калиbру 6.5кс47 (цијев 28 цол), диподе Харрис и Фортмеиер, Протецтор задње зечије уши, спектар Зеисс Вицторy Диасцопе 20–75кс85, Ласерски даљинометар Сиг Сауер 2400АБС те стрељачке двогледе Вортекс Разор ХД ген ИИ 4.5–27кс56 и ИОР 4–28кс50 Рецон (оbа Мил/МИЛ). Муницију смо сами пунили : 6.5кс47 са мецима Лапуа Сценар 123гр ин 139гр, .338 ЛМ, са мецима Сценар 300 гр и Солид Солутионс Десигн .338 Флyинг Дутчман. Последњи монолитни меци су се посеbно показали као одлични и изузетно конзистентни. Иначе смо се већ пред пут доbро опремили са мецима тако да је сваки са соbом носио око 350 – 400 метака у сваком калиbру.

Први дан стријељања смо bили у распоређени у групама, јер смо гађали на локацијама 1 и 2, што је у пракси значило удаљености између 350 и 1000 метара. Посеbно смо тестирали комbинацију рада апликација Стрелок Про и Лапуа bалистицс на паметним телефонима и стварних погодака на различитим удаљеностима. Тако да смо стварно, колико је bило могуће, ускладили ђеловање оbе апликације, за које нисмо bили у потпуности сигурни како ће радити на екстремним удаљеностима. Упркос умјереном вјетру стријељање је први дан bило прилично једнолично, и оbојица смо успјели гађати практично bез промашаја. Чак и најмање 50кс60 цм велике мете на 1000 метара нису bиле никакав проbлем. Још је најзанимљивије bило, да је Горан са само једним пуњењем достигао да има само 2.6 мрад пада метка на 650 метара. Наравно то је bило могуће само са мецима ССД Флyинг Дутчман, који имају излазну bрзину већу од 1000 м/с.

Други дан смо напокон имали прилику проbати веће удаљености, наиме најbлижа мета је bила удаљена 1690 метара. Био сам прилично скептичан према калиbру 6.5кс47, с оbзиром на удаљеност, јер је тада метак већ дуbоко испод bрзине звука. Горан је наравно bоље упознат са удаљеностима већим од 1000 метара. Приликом доласка на трећу локацију имали смо срећу да сретнемо пријатну групу швајцарских стријелаца, који су нам помогли са скицом стрјелишта и измјереним удаљеностима. Показало се да је упркос употреbи статива прилично тешко измјерити тачне удаљености са Сиг Сауер-овим ласерским даљинометром, међутим са већим Сафран-Вецтроникс справама је bило доста лакше. Наиме већина присутних стријелаца је употреbљавала само те. Када смо почели гађати bирали смо посеbно периоде релативно bез вјетра , што је још увијек значило да су меци имали до 7 метара заноса на удаљеностима већим од 2000 метара. На моје изненађење, показало се да су и 6.5мм меци још увијек стаbилни и на тим екстремним удаљеностима. Упркос томе да bалистичке апликације на телефону нису прецизно предвиђеле пад метка и заноса по смјеру на тим раздаљинама, успио сам са 6.5кс47 имати потврђене поготке на 1669, 1704, и 1874 метра. Мете су bиле величине 1кс1 метар. Горан је, очекивано, са .338 ЛМ bио много bољи и имао цијели низ погодака и на 2204 метра на мети величине 1кс1 метар. Оbојица смо имали тешкоће са ограниченом елевацијом стрељачких двогледа и већину поправки смо узели у оbзир преко намјенског крста. На 1874 метра имао је 6.5кс47 Лапуа са 123г метком приbлижно 30 мрад пада и приbлижно 3.5 мрад заноса у лијево.

Ово искуство је за оbојицу bило врло доbро, посеbно је смо стекли доста нових искустава. Гађање на екстремно великим удаљеностима посеbно привлачи стријелце, који нису строго тактички усмјерени. Кажу да је тај спорт сличан голфу, и да је за праве мушкарце, а то је тачно. Изузетно је занимљива и координација између стријелаца и посматрача, јер посматрачи преко спектра уочавају више узастопних погодака и очитавају пад и заносе метка по смјеру. Затим те информације пренесу стријелцу и оbично умјесто њега израчунају све корекције.Такође је bило изузетно занимљиво виђети неке преовладавајуће комаде опреме. Зbог професионалне деформације сам посеbну пажњу оbратио на стрељачке двогледе, које су користили остали стријелци. Најчешћи је дефинитивно Хенсолдт 3.5–26кс56, који има 40 мрад елевације. У пуно мањем bроју слиједе га Кахлес К624и и Вортекс Разор ХД 4.5–27кс56. Занимљива је чињеница, да су С&Б двогледи bили изузетак , а ја сам bио једини са ИОР-ем. Што се пушака тиче, најчешће су bиле Риттер&Старк, Ашbурy Прецисион, Аццурацy Интернатионал и Сако ТРГ. Ласерски даљинометри су у великој већини bили производи произвођача Сафран-Вецтроникс, спектри су скоро bез изузетка bили марке Хендсолдт са уграђеним намјенским крстом за оћењивање корекције. Занимљиво је bило и сазнање да се bоље понашају калиbри, као што су .375 ЦТ ин .416 Барретт, као и сви оbични калиbри укључујући и .338 ЛМ. Такође је bило занимљиво да је доста стријелаца користило пушке у калиbру .300 РУМ и bез проbлема постизали поготке и на 2204 метра.

Горан и ја се већ радујемо следећем таквом догађају у тренирамо координацију, коју користе остали стријелци:

Посматрач : провјерии паралаксу / чецк параллакс
Стријелац : паралакса намјештена / параллакс сет
Посматрач : посматрач спреман / споттер реадy
Стријелац : стријелац спреман / шоотер реадy
Посматрач : шаљи / СЕНД ИТ!
Стријелац : bанг /
Посматрач : при поготку (чисто уживање), при промашају (нема уживања, корекција) / пуре јоy 😊, но јоy 

**************

Slovenščina

V svetu se v zadnjih letih pojavlja zmeraj več strelskih tekmovanj in dogodkov, na katerih strelci preizkušajo svoje strelske sposobnosti in zmožnosti svoje opreme na ekstremno dolge razdalje. Pred dobrim desetletjem se je na tekmovanjih na področju Balkana začelo govoriti o streljanju na daljše razdalje, in sicer do okoli 1000 metrov. Sčasoma so takšna tekmovanja postajala zmeraj bolj pogosta. Streljanje na daljše razdalje se sicer v tem delu Evrope izvaja tako v taktičnem stilu kot tudi na strelskih tekmovanjih, bolj sorodnim F-class streljanju (Balkanska liga in podobno). Žal je na naših področjih še vedno precej omejitev pri streljanju na daljše razdalje, in sicer predvsem zaradi pomanjkanja primernih strelišč. Strelišč, kjer je mogoče streljati na oddaljenostih več od 1000 metrov in kjer se prirejajo takšna tekmovanja, je žal tako malo, da jih je skoraj mogoče prešteti na prste dveh rok (Skopje – Makedonija, Slišane/Leskovac – Srbija, Manjača – BIH, Bileča – BIH, Grobnik – Hrvaška, Bač – Slovenija, verjetno sem kakšno strelišče še pozabil). Prav zaradi tega, ker je na našem področju takšnih tekem in ostalih strelskih dogodkov zelo malo, sva se z Goranom Faričem odločila, da se odpraviva na dogodek v organizaciji EXLRS.com (extended long range shooting) v sosednjo Italijo, natančneje v Livorno, na strelišče strelskega kluba Skiritai Legacy.

To strelišče je mnogim slovenskim strelcem že dobro poznano po taktičnem tekmovanju Skiritai Legacy Extreme, in nekateri med njimi so tukaj že dosegali zavidljivo visoke uvrstitve (Farič, Poll, Žakelj …). Z Goranom sva se na ta dogodek odpravila predvsem z željo po nabiranju novih izkušnj in spoznavanja novih trendov v strelstvu na tako veliki oddaljenosti. Razvoj primernega orožja in opreme je bil na tem področju v zadnjih nekaj letih bliskovit in tako sva želela iz prve roke izvedeti, kako se obnesejo novejši kalibri, namenjeni takšnemu streljanju (.375 CT, .408 CT, .416 Barrett) in ostala namenska oprema. Mene osebno je še posebej zanimalo, do kakšne razdalje je uporaben kaliber 6.5×47 Lapua, ki ga uporabljam sam. Goran je sicer že imel precej izkušenj s streljanjem na razdaljah preko 1000 metrov, sam pa žal precej omejene. Na dogodku je bilo mogoče streljati na razdaljah od 350 do 2205 metrov.

Organizatorja Harry in Pieter se sicer v prostem času ukvarjata s streljanjem na ekstremne razdalje že od 2005, prav tako pa sta svojo dejavnost razširila tudi na proizvodnjo namenskih krogel za tovrstno streljanje (SSD – Solid Solution Design). Takšni dogodki so namenjeni ravno nabiranju novih izkušenj in deljenju informacij. Udeležencev streljanja je bilo približno 50–60, ki pa so bili razdeljeni po različnih dnevih. Streljanje se je odvijalo med 23. in 27. 7. 2018 na treh lokacijah na strelišču. Prva lokacija je omogočala streljanje od 350 metrov do 780 metrov, druga med 560 in 1000 metrov in tretja med 1669 in 2205 metrov. Tarče so bile v vseh primerih nameščene na peščenem pobočju, kar se je izkazalo za odlično namestitev. Na peščenem pobočju je namreč zelo enostavno videti zgrešene strele, saj se na mestu zadetka dvigne prah. Glede na moje omejene izkušnje s streljanjem na razdaljah večjih od 1000 metrov se je slednje izkazalo za odlično okoliščino. Večina tarč je bila opremljena s svetlobnim javljalnikom zadetka. V primeru zadetka je nad tarčo zasvetila rdeča luč, in tako je bilo enostavno ločiti zadetke od zgrešenih strelov.

Z Goranom sva se na ta strelski dogodek poskusila pripraviti s čim bolj primerno opremo, seveda v skladu z možnostmi. Uporabljala sva naslednjo opremo: puški Ritter&Stark v kalibru .338 in PSG Walkure v kalibru 6.5×47 (cev 28 col), dipode Harris in Fortmeier, Protector zadnja zajčja ušesa, spektiv Zeiss Victory Diascope 20–75×85, Laserski daljinomer Sig Sauer 2400ABS ter strelna daljnogleda Vortex Razor HD gen II 4.5–27×56 in IOR 4–28×50 Recon (oba Mil/MIL). Strelivo sva polnila sama: 6.5×47 s kroglami Lapua Scenar 123gr in 139gr, .338 LM pa s kroglami Scenar 300 gr in Solid Solutions Design .338 Flying Dutchman. Predvsem slednje monolitne krogle so se izkazale za odlične in izjemno konsistentne. Tudi sicer sva se že pred potjo dobro založila s kroglami in sva jih s seboj peljala v vsakem kalibru po okoli 350–400.

Prvi dan streljanja sva bila dodeljena v skupini, kjer smo streljali na lokaciji 1 in 2, kar je v praksi pomenilo daljave med 350 in 1000 metrov. Predvsem sva testirala kombinacijo delovanja aplikacij Strelok Pro in Lapua balistics na pametnih telefonih ter dejanskih zadetkov na različnih razdaljah. Tako sva res, kolikor je bilo le mogoče, uskladila delovanje obeh aplikacij, za katere nisva bila popolnoma prepričana, kako bosta delovali na ekstremne razdalje. Kljub zmernemu vetru je bilo streljanje v prvem dnevu dokaj enolično, saj sva oba uspela streljati praktično brez zgrešenih strelov. Tudi najmanjše 50×60 cm velike tarče na 1000 metrov niso bile noben problem. Še najbolj zanimivo je bilo, da je Goran uspel z eno polnitvijo doseči, da je imel le 2.6 mrad padca krogle na 650 metrov. Seveda je bilo to mogoče le s kroglo SSD Flying Dutchman, ki ima izstopno hitrost višjo od 1000 m/s.

V drugem dnevu pa sva se končno imela možnost preizkusiti na daljše razdalje, in sicer je bila že najbližja tarča oddaljena 1690 metrov. Sam sem bil zelo skeptičen, kako se bo na tako razdaljo obnesel kaliber 6.5×47, saj je takrat krogla že globoko pod zvočno hitrostjo. Goran pa se je seveda precej bolj spogledoval z razdaljami, daljšimi od 2000 metrov. Ob prihodu na tretjo lokacijo sva k sreči naletela na prijazno skupino švicarskih strelcev, ki so nama pomagali s skico strelišča in izmerjenimi razdaljami. Izkazalo se je namreč, da je kljub uporabi stativa precej težko izmeriti točne razdalje s Sig Sauerjevim laserskim daljinomerom, medtem ko je z večjimi Safran-Vectronix napravami to precej lažje. Večina prisotnih strelcev je namreč uporabljala le te. Ko sva začela streljat, sva izbirala predvsem obdobja v relativnem brezvetrju, kar pa je še vedno pomenilo, da so imele krogle tudi do 7 metrov zanosa na razdaljah, večjih od 2000 metrov. Na moje presenečenje se je izkazalo, da so tudi 6.5mm krogle še vedno stabilne na teh ekstremnih razdaljah. Kljub temu da balistične aplikacije ne telefonu niso natančno predvidele padca krogle in zanosa po smeri na teh razdaljah, sem uspel s 6.5×47 imeti potrjene zadetke na 1669, 1704 in 1874 metrov. Tarče so bile velikosti 1×1 metra. Goran je bil, pričakovano, s .338 LM mnogo boljši in je imel celo vrsto zadetkov tudi na 2204 metre na tarči velikosti 1×1 metra. Oba sva imela težave z omejeno elevacijo v strelnih daljnogledih in sva večino popravkov upoštevala preko namerilnega križa. Na 1874 metrov je imela 6.5×47 Lapua s 123gr kroglo približno 30 mrad padca in približno 3.5 mrad zanosa v levo.

Izkušnja je bila za oba zelo dobra, predvsem pa sva pridobila zelo veliko novih izkušenj. Streljanje na ekstremno dolge razdalje privlači predvsem strelce, ki niso strogo taktično usmerjeni. Rek, da je ta šport podoben golfu, a za prave moške, kar drži. Zelo zanimiva je tudi koordinacija med strelci in opazovalci, saj opazovalci skozi spektiv opazujejo več zaporednih strelov in odčitavajo padce ter zanose krogle po smeri. Nato te informacije prenesejo strelcu in običajno namesto njega izračunajo vse korekcije. Prav tako je bilo zelo zanimivo videti nekatere prevladujoče kose opreme. Zaradi poklicne deformacije sem bil še posebej pozoren na strelne daljnoglede, ki jih strelci uporabljajo. Z naskokom najpogostejši je Hensoldt 3.5–26×56, ki ima kar 40 mrad elevacije. V precej manjših številkah mu sledita Kahles K624i in Vortex Razor HD 4.5–27×56. Zanimivo je bilo dejstvo, da je bilo daljnogledov S&B le za vzorec, z IORjem pa sem bil celo edini. Kar se tiče pušk, so bile najbolj pogoste Ritter&Stark, Ashbury Precision, Accuracy International in Sako TRG. Laserski daljinomeri so bili v veliki večini izdelki proizvajalca Safran-Vectronix, spektivi pa skoraj brez izjeme Hensoldt z vgrajenim namerilnim križem za ocenjevanje korekcij. Zanimivo spoznanje je bilo tudi, koliko bolje se obnesejo kalibri, kot sta .375 CT in .416 Barrett, kot vsi običajni kalibri, vključno s .338 LM. Zanimivo je bilo tudi, da je zelo veliko strelcev uporabljajo puške v kalibru .300 RUM in brez problemov dosegalo zadetke tudi na 2204 metre.

Z Goranom se že veseliva naslednjega takšnega dogodka in trenirava koordinacijo, ki jo uporabljajo ostali strelci: 😊

Opazovalec: preveri paralakso / check parallax

Strelec: paralaksa nastavljena / parallax set

Opazovalec: opazovalec pripravljen / spotter ready

Strelec: strelec pripravljen / shooter ready

Opazovalec: pošlji / SEND IT!

Strelec: bang /

Opazovalec: ob zadetku (čisti užitek), ob zgrešenem zadetku (ni užitka, korekcija) / pure joy 😊, no joy

**************

македонски

Во последните неколку години во светот се појавуваат се повеќе и повеќе стрелачки натпревари и настани, каде што стрелците си ги тестираат своите вештини и способностите на нивната опрема на многу големи растојанија. Пред околу десет години на балканските натпревари почна да се зборува за стрелање на големи растојанија, до околу 1000 метри. Со тек на време, ваквите натпревари станаа почести. Стрелањето на подолги растојанија, во овој дел од Европа се извршува така во тактички стил, како и во стрелачки натпревари слични на F-class стрелање (Балканската лига, итн.) За жал, во нашето подрачје се уште има многу ограничувања при пукање на долги растојанија, главно се должи на недостаток на соодветни стрелишта. Такви стрелиштата каде што е можно да се пука на растојание поголемо од 1.000 метри, и каде што се одржуваат вакви натпревари, се за жал толку малко, што скоро може да се пребројат на прстите од двете раце. (Скопје – Македонија, Слишане/ Лесковац – Србија, Мањача – Босна и Херцеговина Билеча – Босна и Херцеговина, Гробник – Хрватска, Бач – Словенија, веројатно уште некое заборавив). Поради оваа причина, што во нашето подрачје има многу малку такви натпревари и други настани за стрелање, со Горан Фарич се одлучивме да отидеме на настанот што го организираше EXLRS.com (extended long range shooting) во соседната Италија, конкретно во Ливорно, на стрелиштето на клубот Skiritai Legacy.

Ова стрелиште им е веќе познато на многу словенечки стрелци по тактичкото натпреварување на Skritiai Legacy Extreme, а некои од нив тука веќе имаат постигнато завидно високи резултати (Фарич, Полл, Жакељ …). Со Горан, отидовме на овој настан првенствено со желба да собереме нови искуства и да научиме нови трендови во стрелање на толку голема далечина. Во последните неколку години развојот на оружје и опрема за такви растојанија беше многу брз и сакавме да видиме од прва рака како новите калибри (.375 CT, .408 CT, .416 Barrett) и друга соодветна опрема се справуваат со далечината . Мене особено ме интересираше до кој степен е корисен калибарот 6.5×47 Лапуа, бидејќи и сам го користам. Горан има веќе големо искуство со пукање на растојанија над 1000 метри. На настанот беше можно да се стрела на растојанија од 350 до 2205 метри.

Организаторите Хари и Пиетер во слободно време се занимаваат со стрелање на екстремни растојанија од 2005 година, а заради својата занимација исто така направиле и производсво на куршуми за големи растојанија (SSD – Solid Solution Design). Настаните од овој вид се исто така насочени кон собирање нови искуства и размена на информации. Имаче околу 50-60 учесници, но тие беа поделени по денови. Пукањето се одвиваше помеѓу 23 и 27 јули 2018 година на три локации на стрелиштето. Првата локација овозможи стрелање од 350 метри до 780 метри, втората од 560 до 1000 метри, а третата од 1669 до 2205 метри. Метите беа наместени на песочна падина. Тоа е добро бидејќи на песочна падина лесно се гледаат промашените стрелови, заради прашината што се крева од куршумот. Повеќето мети беа опремени со црвена сијалица која се вклучува за секој погоден стрел.

Со Горан, се обидовме колку можеме да се подготвиме за овој натпревар со најсоодветната опрема. Ние ја користевме следната опрема: пушки Ritter & Stark со .338 и PSG Walkure со калибар 6.5×47 (28 инчи), Harris и Fortmeier диподи, Protector заштита за уши, Zeiss Victory Diascope 20-75×85, Sig Sauer 2400ABS ласерскимерач на далечина и снајперски нишани Vortex Razor HD gen II 4.5–27×56и IOR 4-28×50 Recon. Муницијата ја полневме сами: 6.5×47 со куршуми Lapua Scenar 123gr и 139gr, .338 LM со куршуми Scenar 300 gr и Solid Solutions Design .338 Flying Dutchman. Особено, последните монолитни куршуми се покажаа како одлични и крајно конзистентни. Пред патот добро се спремивме и земавме од секој калибар по околу 350-400 куршуми.

Првиот ден бевме во групата која што пукаше на локации 1 и 2, што во пракса значеше растојанија помеѓу 350 и 1000 метри. Особено, тестиравме фунционалност на комбинација на апликациите за паметни телефони Strelok Pro и Lapua balistics и погодоци на различни растојанија. Колку што е можно ја координиравме работата на двете апликации, за што не бевме сосема сигурни како ќе работат на екстремни растојанија. И покрај умерен ветер, стрелањето за време на првиот ден беше прилично уникатно, бидејќи и двајцата успеавме да стреламе практично без промашени истрели. Дури и на најмалите 50х60 cm мети на 1000 метри не беше проблем. Уште интересно е тоа што Горан успеа со едно полнење да постигне 2.6 mrad пад на куршумот на 650 метри. Се разбира, ова беше можно само со SSD Flying Dutchman, кој има излезна брзина поголема од 1000 m/s.

Вториот ден, конечно, имавме можност да си ја тестираме вештината на подолги растојанија, а најблиската мета беше на 1690 метри. Бев многу скептичен, во врска со тоа колку ќе биде успешен калибарот 6.5×47 на такво растојание, бидејќи тогаш куршумот е многу поспор од брзината на звукот. Горан, се разбира, повеќе го интересираа растојанија поголеми од 2000 метри. По пристигнувањето на третата локација за среќа сретнавме група на швајцарски стрелци кои ни помогнаа со скица на стрелиштето и измерени растојанија. Се покажа дека и покрај користење на статив беше прилично тешко да се измери точната оддалеченост со ласерскиот мерач на Sig Sauers, додека со поголемите Safran-Vectronix уреди е многу полесно. Тие ги користеа голем дел од присутните стрелци. Пукавме кога имаше релатвно малку ветер, но и тогаш одеа куршумите и до 7 метри на стана на растојанија поголеми од 2000 метри. На мое изненадување се покажа дека зрното од 6.5мм е сеуште стабилно на овие екстремни растојанија. И покрај тоа што балистичките апликации на телефоните не го предвидоа добро падот и размакот на зрното, успеав со 6.5×47 да погодам мети од 1669, 1704 и 1874 метри. Метите беа големи 1х1м. Горан беше, како и очекувано, многу подобар со .338 LM и имаше серија на погодоци на 2204 метри на мети со големина 1×1м. И двајцата имавме проблеми со ограничена елевација на снајперските нишани. На 1874 метри имаше 6.5×47 Lapua со 123gr зрно пад од околу 30 mrad и околу 3,5 mrad размак во лево.

Искуството беше многу добро за нас, но пред се добивме многу нови искуства. Стрелањето на исклучително долги растојанија привлекува главно стрелци кои не се строго тактички ориентирани. Поговорката дека овој спорт е сличен на голф, но за вистински мажи, е прилично точна. Координацијата меѓу стрелците и набљудувачите е исто така многу интересна, бидејќи набљудувачите забележуваат неколку последователни истрели низ набљудувачкиот телескоп и читаат падови, размак и насока на зрното. Тогаш оваа информација се пренесува на стрелецот и обично наместо него ги прават сите корекции. Исто така беше многу интересно да се види која опрема доминира. Бидејќи со тоа и се занимавам, бев особено внимателен на снајперските нишани кои ги користеа стрелците. Најчест е Hensoldt 3.5-26×56, кој има околу 40 mrad елевација. Kahles K624i и Vortex Razor HD 4.5-27×56 го следат во многу помали броеви. Интересно беше тоа што беа нишаните S&B во многу мал број, а само јас користев IOR. Што се однесува на пушките, најчести се Ritter&Stark, Ashbury Precision, Accuracy International и Sako TRG. Најголем број на ласерски мерачи на далечина беа од производителот Safran-Vectronix, а набљудувачкиот телескопи речиси без исклучок на Hensoldt со вграден крст за мерење корекции. Треба да се истакне колку подобри беа калибрите, како што се .375 CT и .416 Barrett, од сите нормални калибри, вклучувајќи го и .338 LM. Исто така беше интересно дека многу многу стрелци користеа оружје со калибар од .300 RUM и без проблеми постигнуваа погодоци на 2204 метри.

Со Горан, едвај чекаме на следниот ваков настан и ја тренираме координацијата што ја користеа други стрелци: 🙂
Набљудувач: проверува паралакса / check parallax
Стрелач: мести паралакса / parallax set
Набљудувач: набљудувач спремен / spotter ready
Стрелач: стрелач спремен / shooter ready
Набљудувач: пукај / SEND IT!
Стрелач: банг /
Набљудувач: на погодок (чисто задоволство), со пропуштен погодок (без задоволство, корекција) / pure joy 🙂 , no joy 🙁

Avtor: Teodor Štimec

Galerija slik

[ngg_images source=”galleries” container_ids=”7″ display_type=”photocrati-nextgen_basic_thumbnails” override_thumbnail_settings=”0″ thumbnail_width=”240″ thumbnail_height=”160″ thumbnail_crop=”1″ images_per_page=”20″ number_of_columns=”0″ ajax_pagination=”0″ show_all_in_lightbox=”0″ use_imagebrowser_effect=”0″ show_slideshow_link=”0″ slideshow_link_text=”[Show slideshow]” template=”default” order_by=”sortorder” order_direction=”ASC” returns=”included” maximum_entity_count=”500″]

You may also like...

Dodaj odgovor

Vaš e-naslov ne bo objavljen. * označuje zahtevana polja